subota, 08.05.2010.
Bolesti ovisnosti, simptomi i karakteristike
|
Šta su to bolesti zavisnosti? Simptomi alkoholizma, narkomanije i drugih zavisnosti Kakve posledice i rizike nose bolesti zavisnosti? Savremena psihijatrija stavlja bolesti zavisnosti na prvo mesto po zastupljenosti, tempu širenja i stepenu opasnosti po zdravlje i socijalno blagostanje. Često i po život. Zavisnost je oboljenje sa sledećim karakterističnim simptomima: 1. Opsesivna želja za redovnim pribegavanjem «voljenoj» supstanci ili radnji, čak na štetu sopstvenim važnim interesima 2. Potraga za zadovoljstvom, dodatnom energijom ili opuštanjem, bežanje od problema iz svakodnevnog života 3. Rast tolerancije - uvećava se količinska potreba (doze, učestalost, dužina, intenzivnost zloupotrebe) 4. Promena psihe, karaktera, ponašanja ličnosti zavisnika sa gubitkom ranijih vrlina, zrelosti i odgovornosti 5. Psihološki i često fizički diskonfort pri uzdržavanju koja se može manifestovati emocionalnom napetošću, nestrpljivošću, nervozom i ponekad, agresivnošću. Neretko dolazi do dosade, teskobe, depresije. Obično se uvećava žudnja, patološka želja za obnavljanjem stereotipa zavisnosti 6. Sklonost obnavljanju i nastavljanju upotrebe supstance ili nezdravog načina života uprkos narastajućoj štetnosti po zdravlje, porodičnom, društvenom, ekonomskom statusu. Ponekad i uprkos smrtnoj opasnosti. Na ovom sajtu ćemo Vas upoznati s najčešćim bolestima zavisnosti, njihovim simptomima, tipičnim karakteristikama za raspoznavanje. Najvažnije je to što Vas obaveštavamo o tome šta raditi ukoliko je ta nesreća došla u Vaš dom, kakvi principi lečenja bolesti zavisnosti postoje i šta može efikasno pomoći svakom čoveku ponaosob. Bolesti zavisnosti koje smo za Vas opisali možete naći niže: Hemijske zavisnosti: - Heroinska i opijatska narkomanija - Zavisnost od kokaina i drugih stimulatora - Zavisnost od marihuane (kanabisa) - Zavisnost od sedativa (tabletomanija) - Pušenje - Alkoholizam Bihevioralne zavisnosti: - Patološko kockanje (igre na sreću) - Zavisnost od kompjuterskih igara - Internet zavisnost - Zavisnost od hrane - Seksualna zavisnost Simptomi heroinske i opijatske narkomanije 1. Manje doze opijatske supstance izazivaju euforiju, povišeno i dobrodušno raspoloženje, zadovoljenost. druželjubivost, hrabrost, osećaj herozima. Mimika je izražajnija i gestikulacija življa. Najkarakterističniji simptom zloupotrebe opijata (heroina, morfijuma) su sužene zenice i bledoća kože. Takođe je obično prisutno otežano disanje i snižena telesna temperatura. 2. Veće doze izazivaju pospanost, usporenost, opuštenost, smirenost. 3. Predoziranje karakteriše suženje zenica, nizak krvni pritisak (hipotenzija), spazam sistema za varenje i žuči, snižena telesna temperatura, vlažna i lepljiva koža, teško disanje, gubitak svesti, koma, smrt od paralize koja može nastupiti momentalno ili posle nekoliko časova. Promena ličnosti kao posledica konzumiranja opijata Nagla promena karaktera i ponašanja, čovek postaje zatvoren, manje se druži sa starim (zdravim) drugovima, pojavljuju se novi, sumnjivi drugovi koje on krije kao i mesta gde se sa njima sreće. Postaje neodgovoran prema obavezama, beži sa časova ili predavanja, vraća se kući kasnije nego obično. Sve više laže, lukavi, nestaju ranije osobine savesti, morala, saosećanja. Zatvara se u kupatilu ili svojoj sobi krijući se od bliskih ljudi, kradom i šapatom razgovara sa nekim telefonom. Naborajni znakovi ponašanja i karaktera su mnogo važniji od simptoma opijenosti zato što se u takvom stanju krije od ljudi, naročitoh njemu bliskih i često uspeva i po nekoliko godina da sakrije zloupotrebu heroina i drugih opijata. Ponekad čak ni specijalisti ne mogu uvek primetiti narkotičku opijenost bez specijalnih testova. Najsigurnije sredstvo za dijagnostiku je imunohroni urinotest koji može uraditi svako. Opasnosti od heroina i drugih opijata: - Iznenadna smrt od predoziranja - Infekcija virusom hepatitisa c, b i HIV-a - Prinudni kriminalni način života usled čega su zatvro, tuče, ubistva neizbežni - Destruktivni uticaj na potomstvo usled toksičkog dejstva narkotika Simptomi kokainske i amfetaminske narkomanije (zavisnost od stimulatora) Psihički simptomi upotrebe kokaina i drugih amfetamina - Emocionalni uspon, euforija - Osećaj priliva energije - Pojačanje umne aktivnosti - Dugi periodi nespavanja - Sniženje potrebe za spavanjem - Snižen apetit - Povećanje fizičke izdržljivosti Fizički simptomi upotrebe kokaina i drugih amfetamina - Ubrzani puls, tahikardija - Učestalo disanje - Suženje krvnih sudova - Povišen krvni pritisak - Povišena telesna temperatura - Znojenje - Proširene zenice Prvo vreme zloupotreba kokaina i amfetamina se nikako ne manifestuje. Međutim, sa daljom upotrebom narkotika se javljaju očigledni simptomi: gubitak na težini, neuredan spoljašnji izgled, crvenilo na koži, hronična kijavica, česte respiratorne infekcije. Nalazeći se pod dejstvom kokaina, čovek može biti budan nekoliko sati, a zatim spavati duži vremenski period. Psihološki simptomi mogu biti gubitak interesa za druženjem, ranijim interesovanjima ili bilo kojoj drugoj aktivnosti, problemi kod kuće, u školi i na poslu. Narastajuća psihoza se može manifestovati ponavljanju konvulzivnih pokreta, kao što su rad prstiju ili igra sa kosom. U slučaju ozbiljnog predoziranja su karakteristične proširene zenice, tahikardija, znojenje, hipertenzija. Kokain i amfetamini mogu izazvati slušne halucinacije (čovek “čuje glasove“) i tešku depresiju kao i nagle promene raspoloženja. Učestali su nastupi netrpeljivosti i agresivnosti, nervoze i nenormalne ljutnje. Simptomi kanabioidne narkomanija (yavisnost od marihuane) Fizički simptomi upotrebe marihuane: • «Otežana» ili kompulsivna ishrana (marihuana narušava kiselinu želuca) • Upaljene i crvene oči (čoveku može biti teško držati otvorene oči) • Suva usta • Usporenost, lenjost i otežalost ektremiteta • Specifičan telesni miris • Ubrzani puls i pojačano lupanje srca • Povećan krvni pritisak • Poremećena motorika • Promenljiva telesna temperatura • Glavobolja i vrtoglavica • Mučnina • Osećaj gladi Psihički simptomi upotrebe marihuane: • Nekontrolisani smeh • Zaboravnost i povremeni gubitak pamćenja • Napadi paranoje (pri ozbiljnoj intoksikaciji) • Halucinacije • Otupljenost, besciljnost • Opuštenost • Narušenje koncentracije, sposobnosti upravljanja motornim vozilom • Ubrzan govor, neuzdržljiva pričljivost • Euforija, osećaj blagostanja • Bezbrižnost koju smenjuje uznemirenost i strah • Iskrivljen osećaj za vreme i prostor • Izoštreno čulo vida, sluha i mirisa • Sniženje praga bola • Psihoza (pri većim dozama) • Pojačano čulo dodira • Izrazite promene u raspoloženju i ponašanju dok se čovek nalazi pod uticajem Ljudi koji konzumiraju marihuanu mogu nositi sa sobom i često koristiti kapi za oči, parfem, žvake, trudeći se da sakriju tragove upotrebe. Rizici i posledice konzumiranja marihuane • Mozak – marihuana utiče na kognitivne sposobnosti, sposobnost razumevanja, apstraktnog mišljenja, učenja i kratkoročno pamćenje.U zavisnosti od koncentracije i jačine nervnog sistema konzumenta, marihuana može izazvati paniku, nemir i toksičnu psihozu. Dugoročna zloupotreba može dovesti do trajnih promena. • Pluća – pušenje marihuane izaziva iste štetne efekte kao i cigarete: bronhitis, rak pluća, problem sa sinusima itd. samo u mnogo većoj meri izaziva oboljenja gornjih disajnih puteva i oticanja. • Srce- zloupotreba marihuane uzrokuje lupanje srca, ubrzani puls i povišen krvni pritisak. • Reproduktivni sistem kod muškaraca- zloupotreba marihuane umanjuje količinu testosterona (muškog hormona), izazivajući postepenu pojavu impotencije i narušavanja polnih funkcija. Sem toga postoji opasnost od muške neplodnosti. • Reproduktivni sistem kod žena - kanabinoidi toksično delouju na jajne ćelije, remete fiziološku regulaciju ženske reproduktivne sfere. U trudnoći truju plod i dete ima veliki rizik rođenja sa "fetalnim sindromom marihuane", mala težina, encefelopatija, smanjen imunitet. • Motorne funkcije – pušenje marihuane narušava koncentraciju i povećava vreme reakcije. Narušena je reakcija na svetlost i zvuk, pogoršava se sposobnost obavljanja operativnih radnji i stepen prihvatanja. Javlja se velika potreba za kretanjem, hodanjem, razgovaranjem, karakteristicne su neobične poze za vreme mirovanja. • Druge oblasti – socijalna izolacija, prelaz na teže narkotike, kriminal. Zavisnost od sedativa, zavisnost od lekova ili tabletomanija Zavisnost od lekova je sindrom koji se javlja kod upotrebe psihotropnih supstanci (benzodiazepina, sedativa, barbiturata, lekova za spavanje, psihostimulatora i dr.). Tabletomaniju karakteriše patološka potreba za uzimanjem lekova kako bi se izbegla pojava apstinencije ili psihičkih problema i fizičkog diskomforta koji se javljaju pri prestanku uzimanja tih lekova. Pomenuti simptomi se javljaju i kod uzimanja antagonista navedenih lekova. Simptomi psihičke zavisnosti od lekova Kod psihičke zavisnosti prekid uzimanja lekova je praćen emocionalnim i psihičkim diskonfortom. Napetost, uznemirenost, nemir u telu, nervoza, razdražljivost, plačljivost, strah od nesanice i nesanica su neki od simptoma. Sve navedeno izaziva i pojačava patološku želju za uzimanjem leka koja može dostići stepen patološkog nagona i kompulsivne potrebe za pribegavanjem istih. Ta kompulsija može dovesti do povećavanja doza i do predoziranja. Simptomi fizičke zavisnosti od lekova Kod fizičke zavisnosti od lekova prekid uzimanja preparata dovodi do apstinencijalnog sindroma koji je praćen različitim vegetativno-somatskim i neurološkim poremećajima kao što su drhtavica, znojenje ili suvoća kože, lupanje srca, promena krvnog pritiska, glavobolja, povišena osetljivost na svetlost, zvuk, a postoji i opasnost od epileptičkih napada. Pojavu apstinencijalnog sindroma može izazvati i prijem antagonista lekova koji su izazvale zavisnost. Pozivamo Vas da nam se obratite ukoliko imate pitanja. Mi poštujemo Vašu anonimnost. Kliknite ovde i pošaljite popunjen formular. Zavisnost od nikotina - pušenje Duvan sadrži oko 400 pogubnih supstanci, a najštetnija je nikotin koji u nekom stepenu deluje na centralni i periferni nervni sistem, povećava krvni pritisak, sužava sitne krvne sudove, ubrzava disanje, povećava sekreciju želudačnih žlezda. Sem nikotina, opasni su i drugostepeni proizvodi gorenja duvana. Zato je nezdravo za nepušače da borave u duvanskom dimu. Posledice pušenja Pušenje je uzročnik pojave zloćudnih tumora u predelu usta, grla, bronhija, pluća. Konstantno i dugo pušenje dovodi do preranog starenja. Poremećaj snabdevanja kiseonikom, spazam sitnih krvnih sudova daju spoljašnjem izgledu pušača žućkastu boju u beonjačama, na koži, preranu uvelost, a promena sluznice njegovih disajnih puteva utiče na glas - gubi se zvonkost i prisutna je promuklost Nikotin negativno utiče na polni razvoj kod dečaka i devojčica, a naročito je štetan za trudnice tako da dovodi do rađanja slabe, nerazvijene dece. Isto tako se povećava procenat oboljenja i smrtnosti kod dece u prvim godinama života. Nikotin pogoršava niz bolesti kao što su arteroskleroza, hipertonično oboljenje, gastritis, miokardiodistrofija, endokrina oboljenja. Kod bolesti kao što je čir u želucu, tromboflebitis, bolest Reno, infarkt miokardija je ozdravljenje bez prestanka sa pušenjem nemoguće. Poznato je da pušači oboljevaju od raka pluća 6-10 puta češće nego nepušači. Utvrđeno je da rak izazivaju neke supstance duvanskog dima. Apstinencijski sindrom kod prestanka pušenja Obično posle prestanja pušenja, tokom 3 do 5 dana su primetni sledeći simptomi: osećaj nezadovoljenosti, razdražljivost, lak poremećaj sna, privremen porast apetita, retko glavobolja. Patološko kockanje ili zavisnost od igara na sreću Patološko kockanje je često učestvovanje u igrama na sreću što dominira u životu individue i vodi do spuštanja socijalnih, profesionalnih, materijalnih i porodičnih vrednosti. Simptomi zavisnosti od kocke • Konstantna zainteresovanost i gubitak osećaja za vreme tokom igre • Promena kruga interesovanja, konstantne misli o igri, fantaziranje o kockanju • Gubitak kontrole, izražena nesposobnost da se prestane sa kockanjem kako posle velikog dobitka, tako i posle niza gubitaka • Stanja psihološkog diskomforta, razdražljivosti, nervoze, nemira u relativno kratkim vremenskim periodima posle još jednog učestvovanja u igri i neodoljivom željom da se ponovo kocka. Takva stanja po nekim simptomima podsećaju na narkomansku apstinenciju: glavobolja, poremećaj sna, nemir, loše raspoloženje, poremećaj koncentracije. • Karakteristično postepeno povećavanje učestalosti kockanja i nagon za sve većim rizicima • Periodična napetost koja je praćena uzbuđenjem vezanim za igru, neodoljiva želja da se ponovo učestvuje u kockanju • Brzorastuće opadanje sposobnosti protivljenja iskušenju. Individua donosi odluku da jednom zauvek prestane da se kocka, a pri najmanjoj provokaciji (susret sa drugovima, razgovor o kocki, blizina kazina) kockanje se ponavlja. Zavisnost od kompjuterskih igara i rada na kompjuteru Simptomi zavisnosti od kompjuterskih igara • Dobro raspoloženje ili euforija za kompjuterom • Individua ne želi da se odvoji od posla ili igre na kompjuteru • Razdražljivost pri prinudnom odvajanju od kompjutera • Nesposobnost planiranja završetka rada ili igre na kompjuteru • Trošenje velike količine novca na kupovina dodatnih kompjuterskih komponenata i programa • Zaboravljanje obaveza u kući, na posli, u školi i na dogovorene sastanke tokom rada ili igranja na kompjuteru • Nemarnost prema zdravlju, higijenom i snom u korist provođenja više vremena za kompjuterom • Individua često jede za kompjuterom • Razgovor na temu kompjutera, igara Posledice zavisnosti od kompjuterskih igara • Sindrom karpalnog tunela – bilo da je pogrešan stav, ponavljajući otkucaji na tastaturi ili jednostavno nedostatak dobre ergonomije, više sati provedenih pored tastature može da rezultira sindromom karpalnog tunela. Sindrom karpalnog tunela se javlja kada se prignječi nerv koji ide iz podlaktice u šaku. Osnovni simptomi su sevajući bol i trnjenje prstiju i šake. • Nesanica • Dehidracija • Deformiteti izazvani ponavljanjem pokreta – degeneracija izazvana stalnom upotrebom jedne iste grupe mišića. Jedan od najuobičajenijih primera deformiteta izazvanih ponavljanjem pokreta je kucanje na tastaturi, što izaziva oštećenje tetiva, nerava i mišića u prstima, palcu, ručnom zglobu, rukama, podlaktici, laktovima, nadlaktici, vratu, ramenima i gornjem delu leđa. • Glavobolja – bilo da je u pitanju stres, deformacija oka ili čak nedostatak kofeina, glavobolja je uobičajena kod ljudi koji preterano koriste računar. • Dijabetes • Glaukom – studije su pokazale da je 50 procenata korisnika koji preteruju u upotrebi računara iskusila neku vrstu deformacije oka, vide mutno ili dvostruko i tako dalje. To međutim dovodi do povećanja rizika od pojave glaukoma. To je vrsta bolesti oka koja izaziva oštećenje očnog živca i može da dovede do slepila ako se ne leči. • Gojaznost – dugo sedenje za računarom bez pravljenja pauza i vežbi istezanja – što je veoma važno – može da dovede do gojaznosti. • Bolovi u vratu • Bolovi u leđima – sedenje po ceo dan, ponekad u lošoj poziciji, izaziva bol u leđima koji ume da bude veoma uporan i neizdrživ, a vremenom može da postane i hroničan. |
srijeda, 17.03.2010.
Depresija i bolesti zavisnosti
|
Zašto standardno lečenje narkomanije i alkoholizma daje slabe rezultate? Uloga depresije kao uzročnika i razavoja bolesti zavisnosti je odavno poznata. Međutim, depresija se ne uzima uvek u obzir kod lečenja narkomanije, alkoholizma ili zavisnosti od sedativa. Ta činjenica na kraju dovodi do neuspeha u onim slučajevima gde se afektivni poremećaji ili pad raspoloženja dovode do zavisnosti ili recidiva. Naše dugogodišnje iskustvo i proučavanje lečenja depresije i bolesti zavisnosti nam omogućavaju da ispitamo takvu uzajamnu zavisnost. Ovo je tupična ispovest pacijenta koju smo prodiskutovali na seansi INFOTURN-a i koja liči na brojne druge situacije: Pol je prvi put osetio tugu i pesimizam u svojoj 15-oj godini. Pubertetska hormonska kriza, zaoštravanje konkurencije u školi plus razočaranje u odnose sa devojkama su izazvali nesanicu, opsesije i nervozu. Adolescentu je bilo teško izraziti svoje nejasne emocije, a nije imao ni sa kim ni da razgovara, a da ne izazove potsmeh okoline. Od njega se očekivalo da dobro uči, disciplina i poštovanje prema starijima sa jedne strane i da bude "cool" među drugovima. Zatim je Pol primetio da pivo i alkohol pomažu kako bi se malo opustio i zaboravio na svoje probleme. Međutim, olakšanje je trajalo kratko,a potom bi počela glavobolja kao i prekori roditelja sa svojim visokim očekivanjima. Pol se već nekoliko nedelja nalazi u stanju granične depresije, ali to niko nije primećivao. Uostalom, neobično ponašanje je karakterističo za pubertet, zar ne? Polovo stanje nije primećivao niko sem dilera koji se uvek muvao blizu škole. On ima profesionalnu intuiciju za one kojima je teško, koji su nezadovoljni i ne uklapaju se u sredinu. Nalazio je svoje žrtve među tužnim i izgubljenim prolaznicima. Pol se više ne seća šta mu je diler tačno govorio: o sivom jesenjem vremenu, o monotonom životu, o glupim i nepravednim ljudima. Pol se samo sećao da je sve to doticalo samo srce i poklapalo se sa njegovim mislima. “Srodna duša – pomislio je Pol. Kakav pametan čovek, sve razume.” - Kada mi je baš teško, ja pijem ovaj lek. Dobro pomaže. Uzmi, ako hoćeš, par tableta. Probaj kad ti bude loše – rekao je nepoznati tutnuvši čudne tablete sa sličicama u ruku Pola – ako ne pomogne ovo, naći čemo nešto drugo... Već sledećeg dana je Polu bilo jako teško posle svađe sa roditeljima, sa drugovima u školi i sa svima redom. Čak i sa najboljim drugom koji ga je uvek podržavao. Osećaj krivice je zamenila mržnja prema sebi, očaj i bespomoćnost. Tada se setio jučerašnjih tableta. Već za pola sata je Pol bio energičan, veseo i voleo ceo svet. Naročito je voleo svog dobrog spasioca. Neverovatna jasnost u glavi, lakoća i energija su trajale do uveče. Sledećeg jutra je nastupila još dublja depresija i to bez bilo kakvog razloga. Tokom jednog meseca je isprobao sve što mu je predlagao ulični apotekar dok se nije zaustavio na sivkastom prašku koji se ušmrkivao u malim linijama. Pol je shvatio da je postao narkoman mnogo vremena kasnije, ali ga to nije mnogo brinulo. Sada je on bio najpopularniji momak u školi: samouverenost, hrabrost, društvenost i leporečivost, sve ono što mu je ranije toliko nedostajalo, postalo je deo njegovog karaktera. Više nije mogao ni da se seti šta je to depresija. Ponovo je osetio depresiju i dugo vremena proveo u takvom stanju kada je 3 godine kasnije pošao na lečenje od heroinske zavisnosti. Odmah posle skidanja sa heroina je počela da ga muči dosada, praznina i neizreciva tuga i teret u grudima. Svet je postao bled, bezbojan, prazan. Nervirale su ga besmislene procedure, sedeo je otupljeno na grupnoj terapiji. Dosadile su mu bolničke aktivnosti i trudio se da ih izbegava. Javljale su se misli o smrti i sve češće se prisećao heroina. Posle bolnice je svakog jutra pobeđivao samog sebe i pio blokatore. Trudio se da ne izlazi iz kuće kako ne bi sreo nikoga iz prošlog života. Treba priznati da se Polu i nije izlazilo niti je želeo da se druži sa nekim. Duševni umor, praznina i beskrajna tuga su ga preplavljale u talasima, a najgore je bilo ujutru. Bez ukusa i bez apetita je žvakao nekakvu hranu. Besciljno je hodao po kući, kao zombi. Tupo je gledao televizor. Trudio se iz sve snage da ne razmišlja o narkoticima, ali nije mogao da misli ni na šta drugo. Tada je on znao da je heroin jedini lek od depresije... Šest mučnih meseci kasnije Pol je došao do zaključka da je njegov život besmislen, čak štetan i za njega samog i za one koji ga okružuju. Zaključao se u kupatilu i isekao vene. Kada su provalili vrata i pomogli mu, on je bio ravnodušan. Posle toga je mama počela da zaboravlja da mu daje blokator i uskoro je kupio heroin. Posle toga je bilo još par pokušaja da se izleči od droge u bolnicama i rehabovima. Pokušao je da se i sam skine sa heroina, ali je apstinencija uvek postajala mučna kazna koja mu je davala prazninu i bespomoćnu tugu. Svakog puta je depresija dovodila do recidiva. Posle još jednog detoksa u nizu i ugradnje impanta Naltrexona je Pol došao na program INFOTURN. Bilo je jasno da je bez lečenja depresije osuđen na ponovni krug: heroin – bolnica – heroin. Srećom, pravilno izabrani lekovi i holitička terapija su mu omogućili da povrati i održi dobro raspoloženje. Najvažnije je da je Pol uvideo da heroin nije jedino sredstvo koje pomaže kod depresije. |
Vrste detoxikacije od opijata (heroina, metadona...)
|
Osamdesetih godina je izrađena brza detoksikacija za bezbolno odvikavanje organizma od heroina i drugih opijata. Već tri decenije se ta anesteziološka metoda intenzivno primenjuje u Americi, Izraelu, Rusiji, Engleskoj i drugim zemljama. Za to vreme se metoda usavršavala i postajala sve udobnija i bezopasnija. Takvu medicinsku proceduru obavljaju specijalno pripremljeni timovi lekara i medicinskih sestara, međutim, i u današnje vreme ta procedura ne odgovara svakome i lekari vrše pažljiv odabir pacijenata za takozvani "rapidni detoks". Kod ultra brzog detoksa se obavlja sledeće: - Indukcija pacijenta u medikamentozni san ili anesteziju - Zaštita organa i organizma u celini za vreme brzog čišćenja od heroina i drugih opijata plus monitoring vitalnih funkcija pacijenta pomoću specijalne aparature - Prevencija sindroma apstinencijske krize i zaštita pacijenta od bola, preopterećenosti srca i vegetativnih disfunkcija u toku sna - Čišćenje ćelija organizma od narkotika pomoću specijalnih lekova antagonista - Kontrola detoksikacije organizma i odsustva sindroma apstinencijske krize - Postepeno buđenje pacijenta i medicinska zaštita od preostalih sindroma apstinencijske krize pod prismotrom medicinskog osoblja. Posle ultra brze detoksikacije možete osetiti kratkotrajnu malaksalost i pospanost. Međutim, već nekoliko časova kasnije se vraća snaga, apetit i potpuna fizička i psihička funkcionalnost. Organizam je pripremljen za protivrecidivnu zaštitu pomoću naltrexon depoa (naltrexon implanta koji se popularno naziva "blokator" ili "čip"). Veoma je važno znati da ultra brza detoksikacija uspešno otklanja simptome fizičke opijatske zavisnosti. Međutim, psihička kriza ili psihička zavisnost, patološka potreba za narkotikom ostaju prisutni i neophodno je posebno lečenje za otklanjanje istih. Buprenorfinska (subutex) detoksikacija u okviru bolničkog lečenja traje 5 do 7 dana Detoksikacija buprenorfinom je varijanta brze detoksikacije koji se primenjuje od 90-ih godina u USA i nekim evropskim zemljama. Buprenorfinska detoksikacija obično traje od 5 do 7 dana i daje pacijentu mogućnost udobnog, bezbolnog i postepenog prelaza u čisto stanje. Postepeno čišćenje od opijata sprečava fizički i psihički stres pacijenta. Buprenorfin je agonist-antagonist opijatnih receptora koji ne izaziva euforiju ni rast tolerancije i ne preti rizikom od predoziranja za razliku od metadona. On omogućava prekid upotrebe opijata (heroin, metadon, morfijum, substitol, kompensan) u roku od nekoliko dana i to lako i bezbolno. Posle provere odsustva narkotika u organizmu je moguća intervencija pomoću protivrecidivnog naltrexon implanta. Detoksikacija tramadolom traje 4 do 5 dana Odvikavanje od heroina (umerene doze) i drugih opijata pomoću redukcije tramadola je druga verzija brze detoksikacije koja se praktikuje već nekoliko decenija Tramadol je agonist-antagonist opijatskih receptora. Redukcija tramadola u kombinaciji sa individualnom farmakoterapijom je odlična prevencija simptoma apstinencijske krize za mnoge pacijente. Ona pruža mogućnost čišćenja od narkotika na veoma udoban način i za kratko vreme – 4 do 5 dana (u retkim slučajevima duže). Tačna informacija o vrstama supstance i dozama je od vitalnog značaja u cilju planiranja najboljeg modela opijatske detoksikacije u Vašem individualnom slučaju. Sem navedenih, postoje i druge metode bezbolne detoksikacije od narkotika - "skidanje bez krize", kako to nazivaju sami pacijenti. Tačna informacija o vrstama supstance kao i dozama je od vitalnog značaja u cilju planiranja bezopasnog i konfortnog lečenja. |
Rad i posledice uzimanja heroina
|
Heroin se konzumira ušmrkavanjem (brzo se apsorbira preko sluznice nosa), pušenjem (zagrijavanje heroina na aluminijskoj foliji i udisanje njegovih para - tzv. "chasing the dragon", "hvatanje zmaja") ili injekcijom (intravenozno). Priče o potkožnom ili intramuskularnom ubrizgavanju heroina su još neke od apsurdnih dezinformacija (takav unos otopine heroina pomiješanog s kiselinom izaziva neizdržive bolove i otekline sklone infekcijama koje traju mjesecima. Pušenjem heroin stiže do mozga za svega 7 sekundi, a najjači, euforični efekt osjeća se nakon 5-7 minuta, dok se kod intravenoznog uzimanja to događa za 10-20 sekundi. Doza ovisi o načinu uzimanja i toleranciji (intravenozno bez tolerancije 5-10 mg, pušenje 15-25 mg), a isto tako i jačina djelovanja i trajanje (obično 3-5 sati). Inicijalni efekt odmah nakon uzimanja je ogroman, euforičan val kojeg prate osjećaji opuštenosti i topline, sigurnosti, nestajanja boli, tjeskobe i napetosti. Ljutnja, frustracije i agresivnost nestaju, a javljaju se sigurnost i ljubav prema sebi. Nakon prolaska početne euforije javlja se ugodan, opušten osjećaj zadovoljstva i smirenosti. Ponekad, posebno kod prvih uzimanja, moguća je mučnina i povraćanje. Heroin je depresant centralnog živčanog sustava: usporava srce, disanje, smanjuje krvni tlak, uzrokuje širenje krvnih žila i smanjenu aktivnost crijeva, što uzrokuje zatvor. Osim prevelike doze, velik je rizik kod istovremenog uzimanja heroina nakon alkohola ili tableta za smirenje, ili prilikom velikog umora, takva kombinacija višestruko usporava disanje i otkucaje srca, i uslijed nedostatka kisika dovodi do nesvjestice i smrti. Djelovanje nakon dugoročnog uzimanja [uredi] Heroin izaziva vrlo jaku fizičku i psihičku ovisnost. Fizička ovisnost je stanje poremećenog funkcioniranja organizma nakon prestanka unošenja droge. Karakterizira ju pojava apstinencijske krize 24-48 sati nakon zadnjeg uzimanja heroina. Simptomi uključuju midrijazu, nemir, bol u mišićima i kostima, mučninu, nesanicu, proljev, znojenje (ekstremno pojačano lučenje žlijezda), nadraženost sluznica (curenje nosa, kihanje), groznicu i povraćanje. Traju obično 7-10 dana, ali ponekad i 3-4 puta duže, ako se radi o narkomanu sa dugim "stažom", ili ako apstinira od metadona, koji uzrokuje još puno neugodniji i jači apstinencijski sindrom, koji i traje puno više vremena. Psihičku ovisnost teže je nadvladati, a karakterizirana je izrazitom željom za svakodnevnim uzimanjem droge koju je potpuno nemoguće kontrolirati, negiranjem problema i promijenjenim shvaćanjem stvarnosti. Ne razmišljajući racionalno, osoba je pod utjecajem ogromne želje za drogom nesvjesna bilo kakvih rizika i posljedica njenog uzimanja, heroin postaje jedina svrha koja dovodi do prekida skoro svih ostalih aktivnosti, a ukoliko ga ne uzme, osjeća se nervozno, razdražljivo i napeto. Dugoročna upotreba stvara toleranciju: potrebne su sve veće količine za postizanje euforičnog efekta, koji nakon nekog vremena potpuno nestaje pa se heroin uzima samo radi olakšanja i da se izbjegnu neugodni fizički i psihički simptomi. Apstinencija smanjuje razinu tolerancije, pa je česti uzrok smrti uzimanje smrtonosne količine na koju je tijelo prije bilo naviklo. Posljedice dugoročnog uzimanja [uredi] Dugotrajna upotreba heroina uzrokuje mnoge štete, koje ne moraju nužno biti povezane sa drogom. Često dolazi do velikih socijalnih problema, koji su posljedica trošenja ogromnih iznosa novca za zadovoljavanje potreba o drogi ovisnog organizma (korisnici koji su stekli ovisnost injiciraju svoju dozu 2-4 puta dnevno), a i do zanemarivanja prehrane i ostalih uvjeta života, što može biti uzrok mnogim bolestima. Opće posljedice dugotrajne ovisnosti su emotivno, fizičko, psihičko i socijalno propadanje i gubitak interesa za bilo kakvu komunikaciju ili aktivnost osim nabavljanja droge. Osim korištenja nečistih igala i ostalog pribora za injiciranje, i seksualni odnosi bez zaštite pridonose prenošenju zaraznih bolesti: hepatitisa B i C, AIDS-a, tetanusa i drugih. Ušmrkavanje uzrokuje oštećenja nosne sluznice. Velik je rizik od nečistoća koje heroin neizbježno sadrži: npr. otrovanje (strihnin), vrlo opasne infekcije uzrokovane vlaknom iz filtera (kroz koji se otopina heroina uvlači u špricu) koji uspije proći kroz iglu, a koji se obično radi od filtera cigarete, često nečistim prstima, slučajna povreda živca na mjestu uboda iglom, koji može dovesti do utrnuća uda (koje može potrajati mjesecima) - ili začepljenje sitnih kapilara ako čestice nisu potpuno topljive u vodi (uzrokuje odumiranje stanica na manjim površinama srca, pluća, jetre, bubrega ili mozga). Ostale fizičke posljedice uključuju ožiljke, propadanje vena, bakterijske infekcije krvožilnog sustava, čireve i druge infekcije i razne tipove upale pluća i tuberkulozu. |
Istorija opijata
|
Povijest opijata ne počinje s heroinom krajem 19. stoljeća, već tisućama godina prije Krista, kada se u Mezopotamiji, Egiptu, a kasnije i u staroj Grčkoj uzgaja opijumski mak, iz kojeg se zarezivanjem nezrelih čaški skuplja bijelkasta tekućina - opijum. Trgovina opijumom bila je vrlo razvijena, a "opijumska ovisnost" socijalno prihvaćena. Opijum se konzumirao uglavnom pušenjem, a koristio se i za medicinske svrhe: "otac medicine", Hipokrat, ga priznaje kao narkotik i lijek za razne bolesti. Nakon osude, Sokrat je za pogubljenje dobio otopinu koja je sadržavala mješavinu kukute i opijuma (simbola vječnog sna), koja se tada koristila u svrhu eutanazije i samoubojstva. U Europi opijum nestaje sve do 16. stoljeća, kada se kroz trgovinu sa dalekoistočnim zemljama dolazi u kontakt s njim i otkriva njegovo djelovanje, i potencijalne koristi kao lijeka. Opijum u narednim stoljećima pokreće veliki dio svjetskih ekonomskih i političkih događaja, a polovicom 19. stoljeća počinje i prvi od dva 'opijumska rata', u kojima Engleska, a kasnije i Francuska, napadaju Kinu koja zabranjuje uvoz opijuma. Posljedica poraza Kine je, osim ogromnih ratnih odšteta, i predaja teritorija Hong Konga Velikoj Britaniji. 1803. otkriva se aktivni sastojak opijuma: morfin (poznat još i pod nazivom morfij), za koji se vjeruje da predstavlja usavršeni opijum sa svim njegovim efektima, a bez stvaranja ovisnosti, pa se smatra da je pouzdan, dugotrajan i siguran lijek. U istoj će se zabludi biti i uskoro, nakon otkrivanja heroina. Diacetilmorfin prvi je sintetizirao engleski kemičar C. R. Wright 1874, a 1895. taj novi spoj u prostorijama Bayera dobiva više pažnje kao koristan spoj bez negativnih učinaka morfina. Tada se Heinrich Dresser, kemičar zadužen za testiranje efikasnosti i sigurnosti novih lijekova, odlučio dati prednost istraživanju diacetilmorfina, a ne acetilsalicilnoj kiselini, danas poznatijoj kao aspirin. Smatrao ga je dobrom alternativom za morfin - sigurnim lijekom protiv bolova i za liječenje raznih respiratornih bolesti, a bez problema ovisnosti. Osim testiranja na životinjama, navodno ga je testirao i na sebi i svojim kolegama u Bayeru, koji su tom novom spoju dali ime heroin, po njemačkom terminu 'heroisch". Heroin svoj uspjeh duguje tadašnjoj velikoj potrebi, ne toliko za lijekom protiv bolova, nego za lijekom protiv kašlja (tuberkuloza i upala pluća bile su tada smrtonosne bolesti, a i obične prehlade smatrale su se opasnima), a pogotovo su ga sretno dočekali tadašnji ovisnici o morfinu. Ali uskoro je istina počela izlaziti na vidjelo: prvo je primjećeno brzo razvijanje tolerancije, a onda i brojni slučajevi ovisnosti. Bayer je počeo gubiti zaradu od heroina, pa je počeo razvijati lijek, pod komercijalnim imenom Aspirin, koji će mu vratiti vodeću poziciju na tržištu lijekovima. 1913. Bayer potpuno prestaje sa proizvodnjom heroina, a istovremeno se počinje zabranjivati njegovo nemedicinsko korištenje. U SAD-u se 1924. potpuno zabranjuje korištenje i proizvodnja heroina, a ne dopušta se ni korištenje u medicinske svrhe, koje je još i danas dopušteno npr. u Velikoj Britaniji. Posljedica otkrića heroina bila je da su ga tisuće ovisnika o morfinu prihvatile kao 3-4 puta jaču zamjenu. Heroin je bio i jeftiniji, brži i lakši za upotrebu, a nakon njegovog zabranjivanja razvilo se ogromno ilegalno tržište koje je povezalo njegove korisnike sa kriminalom. Upotreba heroina raste u svijetu svake godine, skupa sa brojem smrti od predoziranja ili na drugi načih povezanih sa heroinskom ovisnošću. U Hrvatskoj ima oko 12 000 registriranih ovisnika, a svake godine od predoziranja umire 40-60 ljudi. |
Šta je to narkomanija?
|
Zavisnost od opijata se definiše kao snažan psihički nagon za uzimanjem opijata. Tolerancija se razvija tako da se doza mora sve više povećavati kako bi se postigao željeni početni efekat, a fizička zavisnost se sve više pojačava kako se doza povećava i što duže traje uzimanje. Tolerancija i fizička zavisnost razvijaju se vrlo brzo, a u slučaju uzdržavanja od uzimanja javlja se apstinencijski sindrom. Kao simptomi zavisnosti mogu se javiti akutna intoksikacija (predoziranje) ili apstinencijski sindrom. Akutna intoksikacija se odlikuje sniženom telesnom temperaturom, euforičnim ponašanjem, pospanošću, sniženim krvnim pritiskom, usporenim srčanim otkucajima, usporenim i plitkim disanjem, te crvenilom i svrabom kože. Apstinencijski sindrom se karakteriše znakovima preterane aktivnosti srednjeg nervnog sistema. Težina stanja u apstinencijskom sindromu se pogoršava s količinom doze opijata koja se uzima i trajanjem uzimanja. Simptomi započinju najranije 4-6 sati od posljednje doze. Javlja se potreba za uzimanjem droge uz teskobu, ubrzano disanje, znojenje, suzenje, slinavljenje, zevanje. Mogu se javiti i drhtavica, naizmenični osećaj topline i hladnoće, trzanje i bol u mišićima, anoreksija. Česte komplikacije su plućne bolesti; upala pluća, plućni apsces, plućna embolija, zatim bolesti jetre; virusni hepatitis A, B, C, ; osteomelitis (zbog širenja infekcije krvlju iz nesterilnih injekcija), imunološke; povišena antitela IgM, IgG (nepoznatog razloga) i neurološke; anoksija mozga (nestanak kiseonika) i komplikacije kome. Nesterilne igle koje narkomani često koriste stalan su izvor zaraze i infekcija koje usled načina života i nelečenja često dovode do teških komplikacija i životnom ugroženošću. Trudnice zavisne od heroina, kao i one koje uzimaju metadon (supstitutivna terapija) prenose tu zavisnost i na dete, jer heroin i metadon slobodno prolaze kroz placentu. |
